naslov

KARAKTERISTIKE POŠTANSKOG SAOBRAĆAJA RSK
I UPOTREBA POŠTANSKIH MARAKA (šta treba znati)

POŠTANSKI SAOBRAĆAJ U OKVIRU JP PTT SAOBRAĆAJA "KRAJINA" KNIN I JP PTT SAOBRAĆAJA "SO SLAVONIJA, BARANJA I ZAPADNI SREM" VUKOVAR

          O ovoj neiscrpnoj temi vremenom su napisane mnoge studije, urađeni su domaći i strani katalozi poštanskih maraka i napravljene su izlagačke zbirke.

          U ratnim godinama (1991-1995) na teritoriji Republike Srpske Krajine u malom broju pošta bilo je prateće poštanske manipulacije: pisama (koverata), maraka, R-nalepnica i mastila za žigove. Sve što je zaostalo bilo je od one stare Jugoslavije. Posebno dopisnice koje su do 1995. godine u zapadnom delu RSK neometano bile u funkciji poštanskog saobraćaja. I pored čestih prekida na nekim delovima može se konstatovati da je poštanski saobraćaj u dobroj meri funkcionisao.
          Takođe još ranije se korišćenjem kompjuterskih nalepnica izgubio svaki smisao poštanske marke, a nesrećnom pojavom A i R maraka 1993. godine znatno se umanjio broj ostalih filatelistički zanimljivih pisama. Ako se tome doda i poslovična lenjost Srba sa ovih prostora ka pisanju postavlja se pitanje šta je ostalo nama sakupljačima i istraživačima ?

A kako je počelo?

GODINA 1991.

          25.06. Odlukom hrvatskog Sabora proglašena je suverenost Republike Hrvatske.

          Prve redovne marke Hrvatske izašle su 09.09. a upotreba na teritoriji Hrvatske počela je od 18.10. ali one nisu korišćene na teritoriji Republike Srpske Krajine. Ovde se tokom cele godine koriste još uvek važeće jugoslovenske marke.
          19.12. Poslanici Narodne Skupštine SAO Istočna Slavonija, Baranja i Zapadni Srem usvajanjem Ustava i ustavnog zakona odlučili su da ova oblast zajedno sa SAO Krajinom čini Republiku Srpsku Krajinu (Beli Manastir). POSLANICI USTAVOTVORNE SKUPŠTINE PROGLASILI SU REPUBLIKU SRPSKU KRAJINU I DONELI USTAV.

          U ovom periodu od izbijanja ratnih sukoba u SFR Jugoslaviji (31.03.1991) u zone ratnih dejstava dolazi pošta, bilo sa teritorija pojedinih Republika (kasnije samostalnih država), ili iz same Krajine. Na njima jasno se uočava žig pošte do koje su pisma stigla i razlog njihovog vraćanja na polaznu poštu: "ODREDIŠNA POŠTA NE RADI, PREKID SAOBRAĆAJA, PREKID PROMETA, RATNA DEJSTVA, RATNA ZONA itd." Zanimljiva su i propagandna pisma Republike Hrvatske koja su imala određenu poruku od kojih navodim neke: "STOP THE WAR IN CROATIA, HELP CROATIA NOW, RECOGNITION TO CROATIA i druge".

GODINA 1992.

          Već 15.01.1992. godine odlukom HPT-a povučene su iz tečaja marke Jugoslavije (okružnicama br.P-1-4603/91; P-1-4721/91). Republika Hrvatska je do zvaničnog ukidanja jugoslovenskih maraka 15.01.1992. godine izdala čak osam redovnih maraka. Pisma u Hrvatskoj iz hrvatskih gradova ne mogu ići u srpske gradove (RSK) i obratno. Pisma iz inostranstva koja dolaze preko Zagreba ne prosleđuju se u Republiku Srpsku Krajinu već se vraćaju pošiljaocu. Pisma koja dolaze preko Beograda normalno dolaze do primaoca u RSK. Isti je put i povratne pošte, sve ide preko Beograda.  Za većinu zemalja u svetu to je bio saobraćaj sa Jugoslavijom.
          U ovoj godini izbijaju sukobi i na teritoriji Republike BiH (jedna od republika u Jugoslaviji). U prvom planu su tri etničke zajednice koje će se besomučno do kraja 1995. godine boriti za svaki pedalj Bosne. Zapadni deo Republike Srpske (22 opštine nekadašnje Bosanske Krajine) od 15.05. odsečeni su od istočnog dela i Srbije sve do 02.07. kada je uspostavljen kopneni poštanski saobraćaj. Izlaz pošte u svet bio je preko aerodroma u Mahovljanima kod Banja Luke. Sve pošiljke od 08.05.92. do 14.06.92. iz zapadnog dela RS prenošene su civilnim i vojnim avionima (vidi o tome tekst: G.Barać, Kolekcionar 6, 5-7). Otprema pošiljaka vršena je ponedeljkom, sredom i petkom. Smatra se da je i pošta iz Republike Srpske Krajine otpremana na isti način. Nažalost ovakva vrsta prenosa nije ničim vidljivim obeležena na samim kovertama.

          Ono što svakako negativno karakteriše ovu 1992. godinu u filatelističkom smislu je pojava velike količine „privatnih pretisaka. U vreme raspada bivše Jugoslavije u većim centrima Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i Mostaru preduzimljivi trgovci od redovnih maraka SFR Jugoslavije pravili su serije privatnih pretisaka sa vrlo jasnim ciljevima: propagirati nacionalne interese i usput ostvariti veliku materijalnu korist na štetu sakupljača. Neka od tih „preštampavanja i danas se vode u katalozima kao regularna (zvanična) izdanja. Radi se zapravo o prevarama i falsifikatima koji (nažalost) imaju tržišnu vrednost.
          Najpoznatiji privatni pretisak (falsifikat) vezan za područje Krajine urađen je još krajem 1991.g. na hrvatskim redovnim avionskim markama (MiNr.1 i 2). Skrećem pažnju da danas u vreme kompjutera i prvoklasnih štampača svako može postati vlasnik exkluzivnog „privatnog pretiska na nekoj poštanskoj marci.

GODINE 1995-1997.

          Samostalnost zapadni deo RSK održava sve do „Oluje zapravo do 5. avgusta a od 16. avgusta ovaj deo RSK pripada Republici Hrvatskoj. Od ovog datuma RSK je praktično istočni deo koji se od Erdutskog sporazuma (jesen 1995. godine) naziva Sremsko Baranjska oblast (SBO) i opstaje pod mandatom Privremene uprave UN za Istočnu Slavoniju – UNTAES u ograničenim mandatu 15.01.1996. – 15.01.1998. godine. Poštanski rad, preduzeće PTT u Vukovaru oganizuje i sprovodi do zaključno sa 13-17. maj 1997. godine kada je pod velikim pritiskom inegrisan u Republiku Hrvatsku. Javno preduzeće SBO nastavilo je da izdaje prigodne i redovne poštanske marke pod imenom RSK sve do 12. februara 1997. godine a pod imenom SBO sve do 29. maja 1997. godine (Blok PACIFIC 97). Početak poštanskog saobraćaja SBO (Sremsko-Baranjska oblast) sa Hrvatskom počinje u organizaciji i pod nadzorom UNTAES-a 10. maja 1996. godine bez upotrebe poštanskih maraka Krajine ili Hrvatske. Koristi se poseban štambilj o plaćenoj poštarini UNTAES-a i važeća tarifa za Prvu stopu u međunarodnom saobraćaju od 2.50 dinara. Nisu predviđene nikakva dodatna rukovana, samo obična pisma, razglednice i dopisnice.
          Pretisnute marke RSK pojavljuju se prvi put u poštanskom saobraćaju 15. februara, a marke sa nazivom SBO (3 vrednosti sa doplatnim viškom) tek od 22. 02. 1997. godine.
          Sve vreme postojanja RSK/(SBO) novčana jedinica bio je dinar.

 

1993.  24. MART

PRVO REDOVNO IZDANJE – predeli i grb

          Dvobojni ofset. Štampa ZIN u Beogradu.
          Prve redovne marke sa imenom Republika Srpska Krajina pojavljuju se u Vukovaru. Iste marke u Knin dolaze sa zakašnjenjem od mesec dana (24. aprila) i u poštanskom prometu ostaju do pojave Druge redovne serije. Pisma sa ovim markama nisu preterano retka. Može se reći da je mešana frankatura sa markama Jugoslavije ili sa markama Kninskog privremenog izdanja retkost.
          Marka Michel kataloški broj 1 (Kopačevski rit – jelen) postoji sa crvenim, crnim i ultramarin pretiskom malog ćiriličnog slova д iz makulature. Na istoj marci  ustanovljena je i dupla štampa (?).

 

1993.  26. MAJ

KNINSKO  PRIVREMENO IZDANJE (6+2 vrednosti)  – tzv. „osmice

          Javno preduzeće PTT saobraćaja SO Krajina Knin u nedostatku svojih poštanskih maraka, a i zbog povećanja frankaturne vrednosti, pušta u promet na teritoriji zapadnog dela RSK pretisnute redovne marke Jugoslavije sa motivima poštanskog saobraćaja (YU - kat. broj 2283, 2285, 2288, 2290, 2291 i 2296) iz 1990. godine. Posle nekoliko dana stajanja u Depou pošte Knin 26. maja pojavljuju se prve marke na pošti. Pretisak je urađen u knjigotisku u štampariji Mladost u samom Kninu. Grafički simbol pretiska nosi popularan naziv osmice jer podseća na tri para osmica. Kod ovih maraka nedostaje pretisak države Republika Srpska Krajina. O tome se nije mnogo razmišljalo jer su u poštanskom prometu hitno trebale marke sa nominalama od 5000 (obično pismo)  i 10000 dinara (preporučeno). Već poručena Druga serija redovnih maraka iz štamparije ZIN u Beogradu nije mogla da stigne u Krajinu zbog prekida koridora sa Jugoslavijom. No, i sama Republika Srpska Krajina sebe je videla i dalje u sastavu Jugoslavije. Marke nisu bile distribuirane u istočni deo Krajine (SBO) iz prostog razloga fizičke razdvojenosti teritorija. Prema podatku gospođe Milice Muždalo (Ministra za poštanski saobraćaj) preštampano je ukupno 2000 tabaka i to sledećih vrednosti: 5000/0.20; 5000/0.30; 5000/0.50; 5000/0.60; 5000/3 i 10000/2 dinara. Marke su distribuirane u mesta zapadnog dela Krajine što je potvrđeno pismima koja su dolazila najviše u Jugoslaviju i Republiku Srpsku iz: 41324 Jasenovac, 44230 Kostajnica, 44240 Dvor, 44250 Petrinja, 47210 Vrginmost, 47220 Vojnić, 47240 Slunj, 47242 Krnjak, 47305 Lička Jasenica, 48230 Korenica, 57300 Benkovac, 59300 Knin, 59319 Kosovo, 00000 Srb i 00000 Drniš. Cela pisma sa ovim markama su velika filatelistička retkost.
          Predpostavljamo da je bilo moguće kompletirati oko 1400 serija jer je 14 tabaka ključne marke Michel kataloški broj 9 C izdato sa šaltera Kninske pošte. Naknadno su otkrivena i dva druga zupčanja a ustanovljeno je da je sačuvano za filateliste samo 50 komada kataloškog broja 9 A i 300 komada kataloškog broja 11 C. Svakako ovo su najređe poštanske marke sa ovog područja.
          Nažalost postoje falsifikati cele serije kat. broj 6-11 u ofset tehnici kao i boljih zupčanja 9A i 11C. Takođe postoje falsifikati kat. broj .6 i 7 u zupčanju A kao i br.10 u zupčanju C koji u originalu nisu poznati. Postoje falsifikovani žigovi na pismima sa ovim markama. Za marke i pisma potreban atest.
          O ovom izdanju prvi put pisano je u dnevnom listu: POLITIKA od 11.09.1993. Više vidi u: Kolekcionar, 3, 5-9.

 

1993.  15. JUN

DRUGO REDOVNO IZDANJE – predeli i grb

          Dvobojni ofset. Štampa ZIN u Beogradu.
          Kod Michel kat. broja 12 „A-marka postoje dva tipa. Razlika kod Tipa I i Tipa II je samo u "punoći" slova u tekstu "Republika Srpska Krajina". Kod Tip-a II  slova su deblja i punija. Isto se odnosi i na marku kataloški broj 17. Marke kataloški broj 13-16 važile su do 1.11.1993. godine, a marka kataloški broj 12 važila je u zapadnom delu Krajine (Knin) do 05.08.1995. godine.
          Pisma u periodu juli-oktobar su prava poslastica za svakog sakupljača.

 

DENOMINACIJA DINARA

1. oktobar 1993. godine 1 : 1.000.000

 

1993.  1. NOVEMBAR

PRVO VUKOVARSKO POMOĆNO (REDOVNO) IZDANJE – denominovano „д

Pretisnute su marke pod Michel kataloškim brojem 12-15. Odlukom od 27.10.93. (Vukovar) markama koje su na zalihama u depou (maraka) i u jedinicama PTT mreže određuje se nova nominalna vrednost, kao posledica denominacije dinara od 1.10.93. Marke nominala 5000, 10000, 50000 i "A" marka sada imaju vrednost u dinarima prema odštampanim nominalama, s tim da su obeležene štampanim malim ćiriličnim slovom "д" u desnom, odnosno gornjem levom uglu. Marke su preštampane tehnikom knjigotiska u Kombinatu Borovo. Postoje dva tipa pretisnutog malog ćiriličnog slova д. Prvi tip (x) je jasnije iscrtano slovo (vrlo tanko), a drugi tip (y) je punije slovo često nejasnog crteža.
          Ovu seriju karakteriše veliki broj posebnosti – specijaliteta kao i dvostruki i obrnuti pretisci koji su nedozvoljeno izneti iz štamparije.
          Za marku д/100.000 dinara (ne)opravdano je vladala sumnja da je naknadno pretisnuta putem „prijateljskih veza u Kombinatu Borovo. Danas je prevagnulo mišljenje da je marka ispravno pretisnuta i da je treba posedovati u zbirci. Pouzdano znamo da je marka д/100.000 dinara preštampana u količnini od 36 tabaka - 3.600 komada. Jedan tabak uslužno je žigosan na pošti 56235 Bapska. Postoje koverti na kojima se ova marka nalazi ali ona nije vršila poštansku funkciju već je namerno nalepljena i nema filatelističku vrednost. Postoje makulaturni tabaci sa pretiskom u crnoj, crvenoj boji i dvostruki pretisci sa kombinacijom crne i ultramarin boje.
          Treba napomenuti da su denominovane marke Michel kataloški broj 18-20 bile u poštanskoj upotrebi na teritoriji istočne Krajine (Vukovar), a važile su samo do kraja 1993. godine. Marka kataloški broj br.17 (д/A) imala je važnost do 1.03.1997. godine.
          Za razliku od maraka pisma su izuzetno retka i skupa sa ovim markama (osim pisama sa д/A -tarifa za I stopu korišćenja u unutrašnjem saobraćaju).
          Postoji falsifikat kat. broj 17 u knjigotisku na štetu pošte (veliko ćirilično Д) i postoji falsifikat pretiska kat. broj 21 urađen u ofsetu na štetu sakupljača.
          Atest za kat. broj 21 i cela pisma je obavezan!
          Više o ovom izdanju vidi u: Kolekcionar, 4/5, 5-9.

 

1993.  22. NOVEMBAR

TREĆE REDOVNO IZDANJE

          Marka sa nominalom označenom slovom "R". Vrednost R-marke bila je u danu puštanja 23.600 dinara (greška u Michel katalogu). Ofset štampa ZIN u Beogradu. Na celoj teritoriji RSK može se koristiti i „R marka Michel kat. broj 22.  R-marke su česte na pismima posebno u međunarodnom saobraćaju. Kasnije je preštampana u čak 10 novih vrednosti.

 

 1993.  DECEMBAR

DOPISNICE

          Vrlo su retko u poštanskom prometu posebno izdanja iz 1993. godine (dopisnica i koverat) tako da se cela manipulacija sa njima može smatrati retkom posebno iz zapadnog dela Krajine.
          Celina – koverat iz 1995. godine nije zvanično puštena u promet zbog pripajanja zapadnog dela Republici Hrvatskoj. Pojedini filatelisti su ovaj koverat nepravilno koristili u istočnom delu Krajine - SBO. Dopisnice iz 1996. godine su korišćene u poštanskom prometu. Napominjem da RSK nije bila priznata kao država i nije postala članica poštanskog saveza.

 

DENOMINACIJA DINARA

1. januar 1994. godine 1 : 1.000.000.000

 

DENOMINACIJA DINARA

24. januar 1994. godine 1 ND : 13.000.000

 

KOREKCIJA VREDNOSTI DINARA

26. januar 1994. godine 1 ND : 12.000.000

 

1994. 26. FEBRUAR

PRVO PRIGODNO IZDANJE tradicija

          Ofset štampa ZIN u Beogradu. Posle ovog izdanja sva naredna biće štampana u štampariji FORUM u Novom Sadu. Prigodne i redovne marke koriste se na celoj teritoriji države RSK.

 

1995. 28. JUN

ŠESTO REDOVNO IZDANJE - turistički motivi

          Ofset štampa FORUM - Novi Sad. Ovo izdanje korišćeno je oko mesec dana u zapadnom delu RSK, a onda su usledili poznati događaji od 5. avgusta i 16. avgusta kada je ovaj deo pripao državi Hrvatskoj.
          Kod maraka Michel kataloški broj 38 i 41. u vertikalnim redovima dolazi do cepanja linija te je moguće napraviti veći broj kombinacija, a najbolje je sakupiti obe marke po celoj vertikali tabaka. Marka kat. broj 38 ima 7 tipova, a marka kat. boj 41 ima čak 9 tipova.
          Pisma, posebno prema inostranstvu (nominale od 2 i 5 dinara) su jako retka i tražena, naravno ispravno putovala. Sami filatelisti neke od vrednosti iz ove serije lepili su i na pisma u istočnom delu Krajine (?).
          Za pisma potreban atest !

 

          Od 30. AVGUSTA 1995. godine i prigodnog izdanja – Zaštićene životinjske vrste pa sve do kraja važe samo u istočnom delu RSK. Izdvajamo VIII Prigodno izdanje 1996.  5. DECEMBAR povodom „100 GODINA OLIMPIJSKIH IGARA – ATINA 1896/ATLANTA1996 gde je došlo do pojave dve štampe na tržištu. Prva štampa ima vidne razlike u nijansi boje u odnosu na Drugu štampu. Na randu kod polja (3) piše 10 godina Olimpijade, a na randu kod polja (8) nema olimpijskih krugova. Prva štampa je većinom povučena zbog ustanovljenih grešaka ali je za FDC i MC utrošeno oko 1000 komada.
          U ovom periodu nema nekih posebnih retkosti ali ima dosta uslužno žigosanih i „montiranih pisama posebno nakon prestanka važenja maraka sa nazivom RSK, gde su zloupotrebljeni prijemni poštanski žigovi. Marke sa nazivom Republika Srpska Krajina (RSK) povučene su iz poštanske upotrebe 1. marta 1997. godine. Postoji mali broj ispravno putovalih pisama poslatih u razumno kratkom roku kasne upotrebe maraka RSK (prvih desetak dana marta), dok nisu svim poštama distribuirana nova izdanja sa pretiskom i sa imenom SBO.

 

1997. 12. FEBRUAR

DRUGO VUKOVARSKO POMOĆNO (REDOVNO) IZDANJE

Da bi ipak ostalo nešto sa nazivom RSK izvršeno je preštampavanje „R marke u čak 10 vrednosti. Pretisak je urađen u privatnoj štampariji Papirni mesec u Novom Sadu u različitim tiražima, a marka od 20/R dinara (Michel kataloški broj 77) u špekulativnom tiražu od 3.000 komada.
          Postoje specijaliteti kod maraka Michel kataloški broj 69 (vrlo redak posebno na pismu) i kataloški broj 72. (ćešći). Manje je poznato da postoje marke kataloški broj 72 i sa crnim pretiskom (redovan je crveni) doduše u rukama samo jednog trgovca markama Krajine. Ovaj crni pretisak kao očita špekulacija izostao je iz Michel kataloga. Pojedine vrednosti serije su retke u poštanskom prometu, a posebno su retka pisma sa 20/R dinara.
          Postoje i falsifikati pretiska na tri vrednosti od 10 (Michel kataloški brojevi: 70, 71 i 77),  ali oni ne potiču iz vremena moguće upotrebe ovih maraka. Nema ih na pismima, a prodavane su na štetu sakupljača kompletnih serija.
          Za poštanske marke i eventualno cela pisma potreban atest!

         Istog dana 12. februara predviđeno je puštanje novih redovnih maraka sa doplatnim viškom (3 vrednosti) gde je doplatni višak u korist izgradnje pravoslavne crkve u Iloku. Ipak marke su puštene tek 22. februara 1997. godine. Pisma sa ovim markama su vrlo retka.

Za dobro poznavanje zbivanja i zanimljivosti u poštanskom saobraćaju SBO treba neizostavno pročitati dva članka Ivana Tangla:

  • POSLEDNJI DANI POŠTANSKOG PROMETA U SREMSKO BARANJSKOJ OBLASTI, Filaberza 21/22.
  • VREDNOSNA PISMA IZ SLAVONSKO-BARANJSKE OBLASTI POD REŽIMOM CARINSKOG NADZORA SR JUGOSLAVIJE POČETKOM 1997. GODINE, Filaberza 25.

 

PRIGODNO IZDANJE – EVROPA 97

Izdanje od 12. APRILA 1997. godine je praktično poslednje zvanično izdanje SBO, a u trgovačkim rukama (otkupljeno) pojavilo se na samoj izložbi u San Francisku planirano izdanje od 29. maja 1997. godine tzv. blok PACIFIC.

--------------------------------------

 

          Za prigodna izdanja počev od  Flora – cveće puzavice do kraja rađeni su za potrebe filatelista FDC koverti mali (1 komad ili serija) i veliki (tabačić). Ovi drugi nisu dospevali na šaltere pošta. Urađena je i jedna MK za prigodno izdanje „100 godina modernih Olimpijskih igara sa likom Jasne Šekarić.

          Sve izdate marke i (ne)izdati blok postoje nezupčane od kojih su zvanično naručena i protokolisana samo izdanja FORUM-a iz Novog Sada. Nisu zvanično mogle da se nabave na šalteru pošte već putem trgovačkih špekulacija. Ove marke su izdavane odnosno spremane za tzv. Muzej PTT Krajine (Vukovar) kada dođe vreme ujedinjenja sa Srbijom. Mislim da treba katalogizirati nezupčane marke Krajine jer one su javno date iz štamparije FORUM. Štamparija ZIN kao državna štamparija tada Jugoslavije i danas Srbije nije ostavila pisani trag o sličnim radnjama kojih je naravno bilo. Još 1999. godine u časopisu FILA HOBBY M&M broj 3/99, strana 3-4 demistifikovao sam te „specijalitete i dao njihove zvanične tiraže u tekstu: "Specijaliteti" na tržištu – pogrešan naslov je dao urednik časopisa Miroslav Milanović. 

          Sve prigodne marke postoje i u fazama štampe gde se radi o narudžbama mimo protokola, ili nedozvoljenom iznošenju iz štamparija ZIN i FORUM-a.

          Motivi pravoslavnih crkava istočnog dela RSK i SBO na redovnim markama su za svaku pohvalu. Redovne marke su uglavnom utrošene, manje su bile na meti trgovcima i tek u malom (dovoljnom) broju su dospevale do sakupljača. Negativno je da su prigodne marke čamile u depoima i kasama većih pošta Vukovar, Dalj i Beli Manastir čekajući određenog trgovca (kupca) a nisu dovoljno vršile svoju propagandnu funkciju koja im je svakako u to vreme bila namenjena.

 

--------------------------------------

 

          Posebno zanimljivo poglavlje su korišćenje tarifa za pisma i dopisnice. Prema mojim podacima samo u Podunavskoj krajini/SBO (Vukovar) korišćene su vrednosti prema cenovniku PTT Jugoslavije. U Zapadnom delu Krajine RSK oslonac je bila Republika Srpska sa nešto uvećanim tarifama. Ovo je važno za sakupljače jer se na tržištu pojavljuju "uslužno žigosani" koverti i dopisnice. Napominjem da nisu svi šalterski službenici na svim poštama strogo vodili računa o tarifama (najviše ih buni standardno i obično pismo), tako da su prolazila i pisma sa netačnim frankaturama. Takođe stare tarife, kod bržih tarifnih promena (inflacija u 1993. godini) ostajale bi važeće nekoliko dana i u novoj tarifi.

<<< nazad

 

dalje >>>